Le blog de pantic

Publié le 15/04/2007 à 19:01

Par pantic

HUMANITARCI IZ ŠVAJCARSKE U TOPLICI

SRBIJU ĆE VOLETI U ŽENEVI

• Dvadesetak srednjoškolaca, koje je u zavičaj dovela Bojana Pantić, oduševljeno dočekom i kućama se vraća sa željom da o našoj zemlji kaže sve najlepše

Baš kao i njihov zemljak, humanista i lekar Arčibald Rajs, koji je pomagao Srbima u Prvom svetskom ratu, tako se dvadesetak učenika srednje škole iz Ženeve, početkom aprila našlo u Toplici noseći pomoć za bolnicu u Prokuplju i izbeglički kamp u Selovi nadomak Kuršumlije. Karavan sa humanitarcima zaustavio se u selu Balinovac kod Prokuplja gde su mladiće i devojke iz Švajcarske, svih nacija i različitih vera, Srbi dočekali i primili u svoje domove, kako to samo oni umeju. Druženje sa strancima uz srpske specijalitete, narodnu muziku i kola trajalo je do kasno u noć. Ovaj doček učenici će bez sumnje dugo pamtiti.
Ove mlade ljude, članove humanitarne asocijacije "Solferino" koja radi pri njihovoj školi, na put je pokrenula Bojana Pantić, Srpkinja, čiji su roditelji iz Prokuplja. Bojana, o kojoj su "Vesti" u dva navrata pisale ističe da njeni drugovi o Srbiji mogu nešto da saznaju samo ako čitaju inostranu štampu, a obično se tamo ne nalaze lepe stvari o nama.
- Htela sam da ih dovedem da upoznaju Srbe i da se lično uvere da to nije istina i da smo mi srdačan i dobrodušan narod. Mislim da sam u potpunosti uspela jer su posle svega što su videli sada puni pozitivnih utisaka, a nadam se da će to preneti i na svoje najbliže. Na taj način makar malo ćemo ublažiti ružnu sliku koju su mediji u svetu stvorili o nama - priča Bojana.

Ljudskost nema cenu

Materijalna vrednost ovog humanitarnog paketa je 30.000 švajcarskih franaka, ali je ljudska i humana vrednost samog gesta ovih mladih ljudi koji su sada prvi put videli Srbiju i njen južni najnerazvijeniji i najsiromašniji deo, mnogo, mnogo je veća.
- Kao tri "boinga" da ste doneli - reče jedan od domaćina.

Iako se u Švajcarskoj oseća kao u svojoj domovini i ravnopravna je sa vršnjacima koji takođe imaju inostrano poreklo, pa među njima ima Marokanaca, Španaca, Mađara, Gruzina, Portugalaca, Kolumbijaca... Bojana posebna osećanja gaji prema Srbiji. Razmišljajući kako da pomogne svom narodu pokrenula je akciju prikupljanja humanitarne pomoći koja se sastoji od medicinskih instrumenata, pomagala, sanitetskog materijala, hrane, slatkiša, lekova, garderobe. I ova pomoć došla je u prave ruke. Uručili su je dečjem odeljenju prokupačke bolnice. Na pažnji, a posebno na poseti zahvalio se upravnik odeljenja dr Radiša Perović.
Za Armoni (18), Deboru (18), Saru (21), Eualiju (19), Paolu (17), Karolin (18), Lusi (19), Sandru (19), Amaliju (18) i momke Andreja (20), Žisela (19), Stiva (18), Luku (19), Tomu (19) Kristofa (19), Aleksandra (18) i Ksavija (18) najveći doživljaj bio je susret sa 125 izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika i raseljenih sa Kosmeta, koji već 15 godina žive u izbegličkomnaselju Selova 1 kod Kuršumlije. Autobus sa prijateljima iz Švajcarske pred izbegličkim barakama dočekali su gotovo svi stanovnici kampa od najmlađeg do najstarijeg. Na prvi susret nestalo je strepnje i straha među Švajcarcima, koji su brinuli da ih ovi napaćeni ljudi ne odbace ljuti na čitav svet zbog nedaća koje im se dešavaju.

Zaslužujete bolje

- Mentalitet Gruzina i Srba ne razlikuje se mnogo i ja sam iznenađen svim ovim što sam ovde video i doživeo jer u Švajcarskoj je slika o Srbima drugačija, a morala bi da bude mnogo lepša i mi ćemo to popraviti - kaže Aleksandar, poreklom Gruzin rođen i odrastao u Švajcarskoj.
Francuz Toma vidno potresen izbegličkim kampom zapitao se zašto su ovi ljudi zatočeni u logoru i zaboravljeni od civilizacije, nije mogao da veruje da ovoliko ljudi ne izaziva nikakva osećanja za pomoć i solidarnost društva.

- Neobično je to kako oni, iako potiču iz različitih krajeva i različitog su mentaliteta, ovde žive kao jedna porodica - primetila je Armoni koju su zbog srdačnosti deca posebno zavolela i sva su htela da se slikaju sa njom.
- Srbi su izuzetno gostoljubiv i srdačan narod. Srbija je lepa zemlja i mislim da je samo malo potrebno da bi se i ovde lepo živelo - kaže Andrej pod utiskom srdačne dobrodošlice koja im je na svakom koraku priređena.
I na kraju topli zagrljaji, pomešali su se mladi Švajcarci i Srbi i nije bilo razlike, suze su zablistale u očima i jednih i drugih.

M. MARIĆ

ŠVAJCARCI U TOPLICI

Publié le 04/04/2007 à 17:09

Par pantic

02.04.2007, PROKUPLJE
Izvor: PRESS

ŠVAJCARCI U TOPLICI

Učenici srednje škole "Anri Dinan" iz Ženeve posetili toplički kraj i doneli vrednu humanitarnu pomoć. Inicijativa je potekla od Bojane Pantić (17), poreklom iz Prokuplja, koja sa porodicom živi u Ženevi

Dvadeset učenika srednje škole "Anri Dinan" iz Ženeve, članova humanitarne organizacije "Solferino", posetilo je proteklog vikenda Prokuplje i Kuršumliju i uručilo pedijatrijskom odeljenju prokupačke bolnice i izbegličkom centru u Selovi humanitarnu pomoć u vrednosti od 30.000 franaka.

Pomoć, koju su mladi Švajcarci prikupili za dva meseca, sastoji se od medicinskih pomagala, EKG aparata, igračaka i ćebadi.
Inicijativa je potekla od Bojane Pantić (17), rodom iz Prokuplja, koja je učenica škole "Anri Dinan" i član "Solferina".

- Punih deset godina nisam bila u Srbiji, a kada sam došla prošle godine, shvatila sam koliko je ona stradala. Svoje utiske prenela sam drugovima iz škole, pa smo odlučili da organizujemo prikupljanje pomoći za moj rodni kraj - ispričala nam je Bojana, koja sa roditeljima živi u Ženevi, dodajući da su se prvo obratili bankama, koje nisu htele da im pomognu.

- Većina je rekla da ne želi ni da čuje za Srbiju! Mene su te reči jako pogodile. Ipak, nekako smo se snašli i prikupili humanitarnu pomoć - istakla je Bojana.

Švajcarski srednjoškolci, koji su spavali kod Bojaninih rođaka u selu Balinovac kod Prokuplja, sada imaju sasvim drugačiju sliku o Srbiji. Kažu da su uvek slušali samo najgore o Srbima, ali su se sada uverili u suprotno.

Hrana odlična, narod gostoljubiv

Pozitivne utiske iz Srbije poneo je i Bilar Ramadan, profesor filozofije u švajcarskoj školi "Anri Dinan".

- Hrana je odlična, a narod veoma gostoljubiv. Tome se zaista nismo nadali, budući da smo o Srbiji do sada slušali samo ružne priče - napominje Ramadan.

- Bili smo u Africi i Aziji, ali ovakvo gostoprimstvo nismo nigde doživeli. Moja slika o ovoj zemlji je sada sasvim drugačija i zato bih želeo da dođem ponovo - rekao je Kristof Matija Luis.

On je u Srbiji proslavio 19. rođendan, a domaćini su mu poklonili šajkaču, srpsku narodnu košulju i još neke sitnice.

- Ovo mi je jedan od najlepših rođendana - istakao je Kristof, dodajući da je Srbija jako lepa zemlja, za koju je šteta što je toliko stradala u ratovima.
Za većinu dece ovo je bila prva poseta selu. Išli su i u lov sa meštanima Balinovca, muzli krave i hranili kokoške.

Švajcarci su obišli i mnogobrojne znamenitosti u Toplici i Nišu, a poslednja destinacija pred povratak u Ženevu bio im je Beograd.

BILJANA ROGANOVIĆ

Bojana dovodi svet u Srbiju

Publié le 03/04/2007 à 18:07

Par pantic

Pantic.net * P ridruzite nam se * Maison verte * Narodne igre sa Balkana * Prvi nastup * P ridruzite nam se * Ne damo svetinju

NESVAKIDAŠNJI PODUHVAT UČENICE IZ ŽENEVE

BOJANA DOVODI SVET U SRBIJU

• Zahvaljujući upornosti Bojane Pantić grupa Švajcaraca, Španaca, Portugalaca, Kolumbijaca, Engleza obilaziće manastire i prirodne lepote

Ono što teško uspeva mnogo starijim i iskusnijim, pošlo je za rukom jednoj sedamnaestogodišnjoj učenici. Bojana Pantić uspela je da u Ženevi organizuje, a uskoro će i da ostvari, zanimljiv način da svoju postojbinu približi okruženju u kojem sada živi.
Zahvaljujući upornosti ove devojke, 20 njenih vršnjaka - Švajcaraca, Španaca, Portugalaca, Kolumbijaca, Engleza - od 29. marta do 4. aprila obilaziće Srbiju. Sa Bojanom i njenom majkom biće smešteni u Balinovcu, kod Prokuplja, odakle će ići u obilazak manastira, crkava, kulturnih i prirodnih lepota, a stići će i do glavnog grada. Bojana ističe da joj je namera da im pokaže Prokuplje, gde je rođena, ali i da im približi ono kroz šta su Srbi prolazili poslednjih 15-ak godina.
- Kad su me roditelji pre tri godine odveli da mi pokažu odakle potičem, bila sam šokirana. Jer, oni su mi pričali o prirodnim lepotama i divnim ljudima, a ja sam videla izmučen narod, kampove ljudi izbeglih sa Kosova, u bombardovanju razrušene gradove... - pričaova energična devojka.

Darovi za bolnicu

Grupa mladih stranaca će iz Ženeve poneti igračke za decu, a EKG aparate i medicinski materijal za bolnicu u Prokuplju.
Veliku pomoć u nabavci darova, ali i sređivanju dokumenata za put pružio im je Ranisav Savić, poznati humanitarac koji živi i radi u Ženevi.

Špankinja, Kanađanka i Švajcarskinje u srpskoj nošnji

Po povratku u Švajcarsku, došla je na ideju da, bar vršnjacima, pokaže iz prve ruke kakve su neistine mediji pisali o njenom narodu.
- Tako sam rešila da organizujem njihov odlazak na jug Srbije, koji je zbog stanja na Kosovu nekako odsečen od sveta. Roditelji su me podržali, kao i moj profesor iz škole Bilal Ramadan, koji je veliki borac za ljudska prava.
U nastojanju da se prikupe sredstva za ovu humanitarnu akciju, kontaktirani su mnogi ugledni i bogati Srbi ali, kako saznajemo, nije bilo ozbiljnijeg odziva. Zato je Bojanina majka, Gorica Pantić (koja inače vodi Školu balkanskih igara - a pre svega našeg folklora) u nedelju organizovala druženje ljudi koji su aktivni u Školi i roditelja čija deca će nedelju dana provesti u Srbiji. Dobrovoljnim prilozima svi oni su dali svoj doprinos ovoj akciji. Skupu su prisustvovali Srbi koji drže do tradicije i njenog očuvanja, a prisutne je osim Bojane Pantić pozdravio i gospodin Krivokapić, humanista iz Francuske. Sa druženja nije izostalani predstavnica naše misije pri UN-u Sonja Širok. Druženje je završeno muzikom uz koju su mladi igrali i pevali. Neobično je bilo videti "svet u malom" u srpskim narodnim nošnjama kako uz zvuke naše muzike uživa i veseli se. Za izuzetnu atmosferu pobrinuli su se Aleksandra Vuksanović koja je pevala izvorne srpske pesame i Slaven Slavković koji ju je na klavijaturama i uz gitaru pratio.

Humanost ne deli ljude

Egipćanin Bilal Ramadan u Ženevi je od 1968. Profesor je trideset godina, a od 1982. kad je osnovao svoju asocijaciju, pomagao je deci Nikaragve, Indije, Senegala... Ovom prilikom on će, prvi put, posetiti Srbiju.
- Bojana mi je, po povratku sa našeg humanitarnog puta po Ruandi, predložila ovaj projekat za decu Srbije. Pristao sam i ohrabrio je, bez obzira na njen strah, jer ja potičem iz muslimanskog sveta. Treba pokazati da humanost ne deli ljude po verskoj, političkoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti. Nadam se da će utisci koje donesemo iz Srbije promeniti stav mladih ljudi koji žive u Švajcarskoj - kaže Bilal Ramadan.

Gorica Pantić i Bilal Ramadan

- Vrlo sam ponosna na svoju ćerku, što je uspela da ostvari svoju ideju. Presrećna sam, takođe što u Školi našeg folklora ima veliki broj stranaca. Nažalost, naše omladine nema među polaznicima ove škole. Svi koji dolaze izuzetno vole našu muziku i folklor, a kroz muziku uče i o našem narodu, tradiciji i običajima - kaže Gorica Pantić.

Sonja Širok

A. JEVTOVIĆ

veliko srce

Publié le 30/03/2007 à 16:02

Par pantic

BOJANA PANTIC IZ ŽENEVE

Bojana Pantić sa drugaricom Karmine Itin

VELIKO SRCE MLADE BOJANE

Za Bojanu Pantić koja je 26. februara, napunila 17 leta, slobodno možemo da kažemo da je već svetski putnik i veliki humanitarac. Sa prijateljima iz asocijacije "Selefrino" čiji je i potpredsednik, koja deluje u okviru škole "General Henri Dunat" u Ženevi, a sve u želji da pomogne ljudima Bojana je bila u Ruandi. Krajem sledeće nedelje sa 25 drugara kreće u Nišku Banju gde Institutu za lečenje kardiovaskularnih i reumatičnih bolesti nose mnogo prikupljene medicinske pomoći.
Ova plemenita devojka rođena je u Prokuplju, a sa roditeljima Goricom i Miroslavom, u Ženevu je došla kada je imala pet godina. Zbog "raznih dešavanja" na našim prostorima Bojana sa svojima u rodno Prokuplje, koje je kaže na neki način i bila zaboravila, odlazi tek posle deset godina.
- Otac, Miroslav i sam humanitarac, godinama bivši sekretar Crvenog krsta opštine Prokuplje i predsednik istraživača bivše Jugoslavije želeo je da mi pokaže Sićevo gde je nekada organizovao saveznu istraživačku akciju. Tada sam prviput izbeglice koji žive u bungalovima o kojima skoro niko više ne brine i ne priča. Onda sam prvi put videla suze u tatinim očima i rekao mi je: "Draga Bojana, ako nekada možeš da pomozi ovim ljudima" - priča nam ona.

Svi igraju kolo

U želji da što više pripremi svoje drugare za rodnu Srbiju Bojana je predložila majci Gorici koja uči našu decu folklornim veštinama da nauči i njene drugare. Sada 24 mladih iz celog sveta igra naša kola, a svoje znanje će pokazati i u Prokuplju i Nišu.

Isti dan uverila se i u siromaštvo u Institutu u Niškoj Banji.
- Odmah sam obećala direktoru Instituta Aleksandru Dimiću da ću organizovati pomoć i na koji način - objašnjava Bojana razlog rešenosti da pomogne rodnom kraju.
Na pitanje šta će raditi posle Ruande i Srbije još dečjim osmehom obeća da slede nove akcije.

M. ŠMITRAN

pantic

Publié le 05/03/2007 à 22:20

Par pantic