Baš kao i njihov zemljak, humanista i lekar Arčibald Rajs, koji je pomagao Srbima u Prvom svetskom ratu, tako se dvadesetak učenika srednje škole iz Ženeve, početkom aprila našlo u Toplici noseći pomoć za bolnicu u Prokuplju i izbeglički kamp u Selovi nadomak Kuršumlije. Karavan sa humanitarcima zaustavio se u selu Balinovac kod Prokuplja gde su mladiće i devojke iz Švajcarske, svih nacija i različitih vera, Srbi dočekali i primili u svoje domove, kako to samo oni umeju. Druženje sa strancima uz srpske specijalitete, narodnu muziku i kola trajalo je do kasno u noć. Ovaj doček učenici će bez sumnje dugo pamtiti.
Ove mlade ljude, članove humanitarne asocijacije "Solferino" koja radi pri njihovoj školi, na put je pokrenula Bojana Pantić, Srpkinja, čiji su roditelji iz Prokuplja. Bojana, o kojoj su "Vesti" u dva navrata pisale ističe da njeni drugovi o Srbiji mogu nešto da saznaju samo ako čitaju inostranu štampu, a obično se tamo ne nalaze lepe stvari o nama.
- Htela sam da ih dovedem da upoznaju Srbe i da se lično uvere da to nije istina i da smo mi srdačan i dobrodušan narod. Mislim da sam u potpunosti uspela jer su posle svega što su videli sada puni pozitivnih utisaka, a nadam se da će to preneti i na svoje najbliže. Na taj način makar malo ćemo ublažiti ružnu sliku koju su mediji u svetu stvorili o nama - priča Bojana.

Iako se u Švajcarskoj oseća kao u svojoj domovini i ravnopravna je sa vršnjacima koji takođe imaju inostrano poreklo, pa među njima ima Marokanaca, Španaca, Mađara, Gruzina, Portugalaca, Kolumbijaca... Bojana posebna osećanja gaji prema Srbiji. Razmišljajući kako da pomogne svom narodu pokrenula je akciju prikupljanja humanitarne pomoći koja se sastoji od medicinskih instrumenata, pomagala, sanitetskog materijala, hrane, slatkiša, lekova, garderobe. I ova pomoć došla je u prave ruke. Uručili su je dečjem odeljenju prokupačke bolnice. Na pažnji, a posebno na poseti zahvalio se upravnik odeljenja dr Radiša Perović.
Za Armoni (18), Deboru (18), Saru (21), Eualiju (19), Paolu (17), Karolin (18), Lusi (19), Sandru (19), Amaliju (18) i momke Andreja (20), Žisela (19), Stiva (18), Luku (19), Tomu (19) Kristofa (19), Aleksandra (18) i Ksavija (18) najveći doživljaj bio je susret sa 125 izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika i raseljenih sa Kosmeta, koji već 15 godina žive u izbegličkomnaselju Selova 1 kod Kuršumlije. Autobus sa prijateljima iz Švajcarske pred izbegličkim barakama dočekali su gotovo svi stanovnici kampa od najmlađeg do najstarijeg. Na prvi susret nestalo je strepnje i straha među Švajcarcima, koji su brinuli da ih ovi napaćeni ljudi ne odbace ljuti na čitav svet zbog nedaća koje im se dešavaju.

- Neobično je to kako oni, iako potiču iz različitih krajeva i različitog su mentaliteta, ovde žive kao jedna porodica - primetila je Armoni koju su zbog srdačnosti deca posebno zavolela i sva su htela da se slikaju sa njom.
- Srbi su izuzetno gostoljubiv i srdačan narod. Srbija je lepa zemlja i mislim da je samo malo potrebno da bi se i ovde lepo živelo - kaže Andrej pod utiskom srdačne dobrodošlice koja im je na svakom koraku priređena.
I na kraju topli zagrljaji, pomešali su se mladi Švajcarci i Srbi i nije bilo razlike, suze su zablistale u očima i jednih i drugih.

M. MARIĆ