Za Bojanu Pantić koja je 26. februara, napunila 17 leta, slobodno možemo da kažemo da je već svetski putnik i veliki humanitarac. Sa prijateljima iz asocijacije "Selefrino" čiji je i potpredsednik, koja deluje u okviru škole "General Henri Dunat" u Ženevi, a sve u želji da pomogne ljudima Bojana je bila u Ruandi. Krajem sledeće nedelje sa 25 drugara kreće u Nišku Banju gde Institutu za lečenje kardiovaskularnih i reumatičnih bolesti nose mnogo prikupljene medicinske pomoći.
Ova plemenita devojka rođena je u Prokuplju, a sa roditeljima Goricom i Miroslavom, u Ženevu je došla kada je imala pet godina. Zbog "raznih dešavanja" na našim prostorima Bojana sa svojima u rodno Prokuplje, koje je kaže na neki način i bila zaboravila, odlazi tek posle deset godina.
- Otac, Miroslav i sam humanitarac, godinama bivši sekretar Crvenog krsta opštine Prokuplje i predsednik istraživača bivše Jugoslavije želeo je da mi pokaže Sićevo gde je nekada organizovao saveznu istraživačku akciju. Tada sam prviput izbeglice koji žive u bungalovima o kojima skoro niko više ne brine i ne priča. Onda sam prvi put videla suze u tatinim očima i rekao mi je: "Draga Bojana, ako nekada možeš da pomozi ovim ljudima" - priča nam ona.

Isti dan uverila se i u siromaštvo u Institutu u Niškoj Banji.
- Odmah sam obećala direktoru Instituta Aleksandru Dimiću da ću organizovati pomoć i na koji način - objašnjava Bojana razlog rešenosti da pomogne rodnom kraju.
Na pitanje šta će raditi posle Ruande i Srbije još dečjim osmehom obeća da slede nove akcije.

M. ŠMITRAN